Ginko potiče od kineskih reči gin i hing (gin- srebro; hing-kajsija) koja u prevodu znači srebrna kajsija. Danas znamo da ginko nije voće, niti je srebrno, ali je tako delovalo onima koji su ga davno zapazili pa se ime više nije ni menjalo.

Postoje i drugi nazivi za ginko poput srebrno voće, drvo dedova i unuka, mandarinsko drvo. Latinski naziv mu je Ginkgo biloba.

Nemački fizičar i botaničar Engelbert Kempfer (1651-1716) je otkrio ovu biljku, opisao je i preneo njeno seme te zasadio u Botaničku baštu u Utrehtu u Holandiji. Ime biloba dodao je švedski botaničar i otac taksonomije Karl fon Line (1707-1778) u svojoj poznatoj klasifikaciji iz 1771. godine.

Izgled biljke

Ginko spada u grupu listopadnog drveća. Ponekad može da dostigne rast i do 50 m i starost od neverovatnih 1500 godina pa čak i više. Mlado stablo ginka ima piramidalnu krošnju, dok starije zadobija zaobljenu formu. Ginko je dvodoma biljka, što znači da postoje muški i ženski ginko. Zrelo seme je slično koštunici, dugačko je oko 3 cm. Seme je obavijeno mesnatim omotačem vrlo neprijatnog mirisa. Zato se za drvorede i parkove sade muške biljke.

Poreklo biljke

Za ginka možemo slobodno reći da je u vreme dinosaurusa bio osnovna sirovina za ishranu džinovskih biljojeda. Veliki broj redova i vrsta ove klase rasle su u vreme trijasa, jure i krede kada je klima na Zemlji bila znatno toplija od današnje. Topli mezozojski period zamenio je hladni tercijarni, a njega još hladniji kvartarni. Ginko se povlačio ka jugu.

Autohtoni-nativni evropski ginko više ne postoji, a oni koji danas rastu uglavnom su preneti iz njegove postojbine Kine gde divlje raste samo na još dva mesta. U Evropi je bio rasprostranjen sve do poslednjeg ledenog doba pre oko 12.000 godina o čemu svedoče brojni ostaci u ugljenim basenama širom ovog kontinenta.

Danas, Ginkgo biloba je jedini predstavnik istoimenog razdela Ginkgophyta. Reliktna vrsta, živi fosil, koja se do danas prema foslinim ostacima održala još iz perioda mezozoika.

Lekovita biljka

Za ginka se sasvim pouzdano može reći da je čovekov veliki prijatelj. Dok se u Kini njegov ekstrakt koristi već 5000 godina u lečenju od kardiovaskularnih bolesti, dotle se u Evropi i Americi od nedavno može kupiti u slobodnoj prodaji. Ekstrakt se dobija iz lista i koristi se za poboljšanje cirkulacije u organizmu, razvoju intelektualnih aktivnosti i memorije i poboljšanju razvojnih procesa.

Listovi i semena ove biljke sadrže velike koncentracije flavonoida, glikozida, ginkolide (pet vrsta otkrivenih samo u ovoj biljci), etarska ulja i druge. Prvi ekstrakt iz lista ginka proizveden je tek 1965. godine, za koji je doktor Corey dobio Nobelovu nagradu, iako je njegova lekovitost poznata i tradicionalno se koristi od davnina u medicini Dalekog istoka.

Posebno je atraktivan za mlade i memorizaciju podataka. Važi kao pouzdano sredstvo i često se koristi kada đaci i studenti polažu svoje ispite!

Ginko je postao omiljena parkovska vrsta jer je utvrđeno da prečišćava vazduh u gradovima i dobro podnosi zagađeni vazduh.

Fotografija: Pixabay

Ginkolidi stimulišu odbrambene mehanizme čime poboljšavaju asmatična i alergijska stanja, bakterijske infekcije kao i stanja posle moždanog i srčanog infarkta. Ginko sprečava nastanak tromba, razvoj infarkta i šloga.

Svetska zdravstvena organizacija je priznala ginko kao sredstvo protiv demencije i Alchajmerove bolesti. Pri upotrebi preparata od ginka treba se pridžavati uputstva za doziranje. Prekoračenje propisane doze može izazvati nesanicu, mučninu, dijareju i anksioznost. Istovremena primena antikoagulanasa može dovesti do povećane sklonosti krvarenju.

Ginko ne treba da uzimaju osobe koje imaju problema sa poremećajima koagulacije krvi, epilepsijom, konvulzijama, trudnice i doilje.

Ginko priča priče

Prva atomska bomba bačena je na Hirošimu 6. avgusta 1945. godine. U trenutku eksplozije grad je uništen i poginulo je oko 140.000 ljudi. Za nešto manje od godinu dana, nekoliko kilometara od epicentra, olistala je vrsta Ginkgo biloba među ruševinama nekadašnjeg budističkog hrama. Ginko je postao simbol ponovnog rađanja i obožavanja.

Snaga Ginkgo bilobe je zadivljujuća. Drvo opstaje uz malo svetlosti i manjak hranljivih materija i veoma je otporno na gljivice, bakterije i viruse.

Ginku nije mogao da odoli ni Johan Volfgang fon Gete (1749-1832). Spevao je pesmu lepoj devojci Marijani fon Vilemer i poklonio joj presovan list. U slobodnom prevodu pesma bi mogla da glasi:

Ovaj list sa drveta sa Istoka
uzgajan u mojoj bašti
otkriva skrivenu tajnu
čuvanu duboko u mojoj duši.
Da li ukazuje na jedno biće
izdeljeno u dva dela?
Možda na dva koja su odlučila 
da budu jedno?
I dok sam postavljao pitanje,
znao sam pravi odgovor:
Da li si u mojim pesmama
našla samo jedno ili dva bića?
Fotografija: Pixabay

Ljubav nije uzvraćena, ali su pesma i presovani list ginka ostali kao trajni svedoci Geteovog zanosa.

Zelene priče

oglas
Postadoh deo zelenih priča u želji da prirodu približim svima! Da bismo znali kako prirodu da zaštimo i sačuvamo moramo da je spoznamo. Student sam na master studijama za profesora biologije i pričaću vam zelene priče o biljkama i životinjama.