Jedna od retkih država koja planira da preduzme konkretne korake kako bi se prilagodila ciljevima Pariskog sporazuma i kako prosečna globalne temperatura u budućnosti ne bi porasla za više od 1,5 stepen u odnosu na preindustrijski period, jeste Gambija.  Navode na portalu Klima101.

Poznato je da su male zemlje koje već trpe posledice klimatskih promena najspremnije da se protiv ovog fenomena bore. Problem je što mnoge od njih karakteriše loša finansijska sitacija. Gambija je uprkos tome počela da radi na značajnom smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte. Kao i na izgradnji infrastrukture za upotrebu obnovljivih izvora energije, pa u mnogo čemu može biti uzor drugim zemljama.

Fotografija: Magda Ehlers/Pexels

Gambija je mala država na zapadu Afrike i poznata je po svojim plažama uz Atlantski okean.  Praktično celu teritoriju ove zemlje čini istoimena reka koja protiče kroz nju sve do ušća u Atlanski okean. Karakteriše je tropska klima sa toplom i kišnom sezonom od juna do novembra i hladnijim temperaturama u preostalim mesecima. Najveći deo stanovništva bavi se poljoprivredom koja je usko povezana sa rekom oko koje je država nastala.

Opasnost koju predstavljaju klimatske promene

Kako se većina stanovnika Gambije bavi poljoprivredom, oni su već osetili posledice klimatskih promena. Česte i velike suše, porast nivoa mora dovode do gubitka plodnosti zemljišta i sve manjih prinosa, što slabi čitavo društvo. Poseban izazov predstavlja fenomen poznat kao intruzija soli. Uobičajeno je da slana voda iz Atlantskog okeana dospe u reku Gambiju i tako prodire u zemljište obližnjih pirinčanih polja.

U kišnoj sezoni, one uspevaju da podignu nivo slatke vode toliko da ona odgura so nazad u okean. Međutim, sa klimatskim promenama ova sezona postaje već očigledno kraća i suvlja pa reka ne uspeva da izbalansira salinitet. U zemljištu se javlja više soli nego ranije što negativno utiče na useve koji ne uspevaju da sazru u potpunosti. Zbog smanjenih prinosa, deo farmera već je prestao da uzgaja pirinač.

Fotografija: Markus Spiske temporausch.com/Pexels

Mala, ali posvećena…

Gambija je kao svoj prioritet postavila razvoj zelene energije i smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte. Globalno gledano, ova država nije veliki emiter štetnih gasova i ne doprinosi značajno globalnom zagrevanju. Bez obzira na to posvećeni su ovom procesu i za njega planiraju velike sume novca, u odnosu na veličinu svoje ekonomije. Na ovu njenu spremnost trebalo bi da se ugledaju i države koje u velikoj meri utiču na klimatske promene.

U gambijskom parlamentu je 2013. godine izglasan nov zakon o obnovljivoj energiji. Ovaj zakon predstavlja trenutno najvažniji regulatroni dokument za ovu zemlju. Njime se predviđa izdvajanje određenih novčanih sredstava za izradu infrastrukture za proizvodnju obnovljive energije, ali i za istraživanje i razvoj.

Međutim, finansije su najveća prepreka za postizanje željenih ciljeva. Zato je vlada Gambije 2015. godine sastavila Akcioni plan za održivu energiju. U planu su postavljeni energetski ciljevi za 2020. i 2030. godinu kao i merenja postizanja tih ciljeva. 

Suočavanje sa problemima finansijske prirode istaklo je koliko su u zemljama u razvoju pre svega važne strana pomoć. Kao i aktivna i namenska ulaganja za dostizanje proizvodnje energije iz obnovljivih izvora. Volja da se ovakav korak preduzme ipak stoji pre svega.

Koje korake preduzimaju?

Godine 2018. započet je važan projekat Programa zaštite životne sredine UN-a koji predstavlja i najveći razvojni projekat prirodnih izvora u istoriji ove države. Za projekat izdvojeno je 20,5 miliona dolara iz Fonda za zelenu klimu, a sa 5 miliona dolara doprinela je vlada Gambije. 

Projekat bi trebalo da dovede do promena u upotrebi zemljišta. Takođe, planirana je obnova 10.000 hektara degradiranih šuma, parkova divljine, mangrova i savana. Kroz šestogodišnji program sprovodi se pošumljavanje, obnova napuštenog poljoprivrednog zemljišta, konzervacija retkih i ugroženih vrsta. Procenjuje se da će direktnu korist od ovih aktivnosti imati 11.550 domaćinstava.

U martu prošle godine EIB, Svetska banka i EU najavile su da će finansijski podržati program obnovljive energije u Gambiji uključujući i finansiranje izgradnje prve solarne elektrane. Ukupna vrednost ovog projekta je čak 142 miliona evra.

Planirano je da ovaj korak obezbedi solarnu energiju za 1100 škola i zdravstvenih centara iz ruralnih područja Gambije.

Izvor: Jovana Nikolić/Klima 101

oglas

NAPIŠI ODGOVOR

Molimo vas da upišete komentar!
Molimo Vas da upišete ime