Povodom Svetskog dana šuma, 21. marta, priča o Fruškoj gori i tome kako brinemo o šumama i ko bi trebao o brine o drveću. Prema poslednjem apelu planinara o seči stabala na Fruškoj gori, na potezu od Popovice do Kraljevih stolica, otvaraju se ponovo pitanja planirane seče stabala koju sprovodi Javno preduzeće ,,Nacionalni park Fruška gora”,ali i bespravne seče. Ove teme već su poznate i planinarima i šetačima i inspekciji, ali se zapravo ista priča ponavlja, naizgled bez jasnih odgovornosti i promene.

Fotografija: Planinarsko društvo ,,Fruška Gora”

Planinari iz Planinarskog društva ,,Fruška gora” poručuju da svake subote čuju motorne testere koje seku drveće.

  • Najnovija seča je bila pre par nedelja na potezu od Popovice prema Kraljevim stolicama. Drveća je bilo svuda po stazi i da bi se prošlo moralo se preskakati preko njih. Da napomenem samo da je Popovica mesto gde dolaze i izletnici rekreativci i roditelji sa malom decom koji šetaju tim delom Fruške gore. Tada roditelji sa decom nisu mogli da prođu tom stazom od debala koja su bila posečena i ostavljena na stazi.

Prepreke na stazama, ali i prepreke u komunikaciji između ljudi koji vole i koji se brinu o Fruškoj gori, ne vode ka promenama na bolje. Planinari napominju da se niko ne brine o deblima koja padnu od bolesti i starosti, nego da su posečena zdrava stabla. Kažu da tokom svojih šetnji nisu sreli ljude iz Javnog preduzeća ,,Nacionalni park Fruška gora”.

  • Naše planinarsko društvo ima svake subote akcije na Fruškoj gori i manje-više prolazimo i obilazimo iste staze koje pokrivaju velik deo Fruške gore. Ni na jednoj stazi nikad nismo videli da je bilo ko iz Nacionalnog parka ili neko drugi, osim planinara, zasadio i jedno drvo a kamoli da je pošumio ono što je posečeno. Ovo isto pričaju i planinari iz drugih planinarskih društava.

Da li je zaista tako da se oni koji su zaduženi da čuvaju Frušku goru u pogledu njenog drveća ne brinu o ovom prirodnom dobru koje ispunjava živote velikog broja izletnika, planinara i šetača? Nacionalnim parkom gazduje javno preduzeće, osim u delovima gde su u pitanju privatni posedi. Njihova odgovornost jeste da organizovano održavaju šume u vidu seča i pošumljavanja, a sve to u okvirima zakona i planova.

Fotografija: Planinarsko društvo ,,Fruška Gora”

Iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode kažu da se svi radovi izvode u skladu sa ,,Osnovom gazdovanja šumama” , a da Nacionalni park ima nadležnost za Frušku goru.

  • Na području gazdinskih jedinica kojima ne gazduje Nacionalni park, te obaveze izvršava onaj ko njima gazduje (privatne i crkvene šume) i obavezan je o svim radovima obavestiti Nacionalni park. Za kontrolu legalnosti šumskih radova nadležna je šumarska inspekcija pri Sekretarijatu za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo.

JP ,,Nacionalni park Fruška gora” objašnjava da su seče koje su oni organizovali deo procesa obnavljanja i da se sprovode planski, te da se stabla koja se prirodno osuše uklanjaju  osim na lokalitetima 1. stepana režima zaštite. Deo stabala koja se osuše se ostavlja zbog očuvanja biodiverziteta.

  • Sve aktivnosti vezane za šume, kao što su obnavljanje šuma, podizanje novih šuma, nega šuma, semenska i rasadnička proizvodnja, svi oblici zaštite šuma (od štetnih insekata, biljnih bolesti, stoke, divljači, čoveka, požara), održivo korišćenje šuma i tako dalje, planirane su u važećim planskim dokumentima.

Nacionalni park ima pet radnih jedinica, u Sremskoj kamenici, Beočinu, Vrdniku, Ležimiru i Erdeviku. Zaposleni su ljudi iz oblasti šumarstva, zaštite prirode, prava i ekonomije. Radovi koje oni sprovode trebalo bi da jesu u skladu sa propisima i planovima, iako planinari i šetači tvrde da seča nije dobro isplanirana, te da se pored preterane seče bez pošumljavanja, takođe i zakrče staze za šetnju. Ipak, veliki problem predstavlja i bespravna seča, koju je nacionalni park dužan da prijavi Šumarskoj inspekciji.

Šumarsko-lovna inspekcija pri Sekretarijatu za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo primila je 52 prijave za bespravnu seču od strane Nacionalnog parka u 2017. godini, a oduzeto je 91,52 kubna metra. Saradnja inspekcije i Nacionalnog parka je ključna da bi se slučajevi bespravne seče rešili, ako se počinioci pronađu.

  • Ukoliko šumarsko-lovni inspektor prilikom vršenja redovnog nadzora utvrdi bespravnu seču i zatekne izvršioca, obaveštava korisnika šuma i podnosi prijave u skladu sa zakonom, a ukoliko ne zatekne izvršioca, obaveštava korisnika šuma koji u saradnji sa policijom rade na pronalaženju izvršioca.

Tako poručuju iz inspekcije i kažu da za konkretnu seču na potezu od Popovice prema Kraljevim stolicama inspekcija kaže da nije primila prijavu, ali da će izvršiti  nadzor u vezi sa tom sečom. Osim saradnje institucija koje brinu o šumama Fruške gore, važno je podstaći i razumevanje i otvoren razgovor između planinarskih društva i organizacija koje se bave razvojem turizma i očuvanjem Fruške gore. Jedna od takvih udurženja je ,,Fruškać”, iz kojeg poručuju da je seča drveća dugogodišnji problem, ali da se uvek trude da ne iznose zaključke o seči dok ne pitaju šumare za objektivnu sliku. Kao veliki problem navode i seču mladog hrasta tokom praznika i generalno problem bespravne seče, te najavljuju da će podaci o tome uskoro biti na njihovom sajtu. U ,,Fruškaću” se fokusiraju na novi pistup održavanju Fruške gore, kroz okupljanje svih strana u razgovor.

  • Ono što ćemo mi pokušati je da okupimo zajednicu i pokrenemo dijalog i okupimo nezavisene stručnjake, udruženja i šumare. Planiramo da otvorimo dijalog sa Nacionalnim parkomu, jer nema potrebe da napadamo jedni druge. Počeli smo komunikaciju i voleli bismo kao zajednica da rešimo stvari.

Da bismo sačuvali prirodno dobro koje imamo nadomak grada, što je veliko bogatstvo, moramo biti spremni da otvoreno razgovaramo o ovom problemu i sagledamo svačiju odgovornost, ali i unutrašnje probleme sa kojima se svaka od ovih odgovornih strana susreće. Trebalo bi da razumemo da je potrebno planirano održavati šumu, te da ako svako poseče ,,samo jedno stablo” , Fruška gora ubrzo neće biti ono što jeste.

Preuzeto sa: Vojvođanske vesti

oglas
Zelene priče su moj način da budem deo najvažnije ere na planeti i pomognem u očuvanju iste. Završila Žurnalistiku na Filozofskom fakultetu i srednju Baletsku školu u Novom Sadu. Stvaranje i ljubav su ono što me pokreće.