Da li ste čuli za fruškogorske heroje koji brane šume?

Dobro, oni koji prate Zelene priče i ekološke vesti, verujemo da jesu. Heroja koji štite, vole i paze na Frušku goru kroz različite aktivnosti ima mnogo, ali opet ne dovoljno da se oni što kradu šumu povuku. Neke grupe pripremaju kampove, volonteri čiste šumu, drugi pak organizuju predavanja i diskusije. Planinari pozivaju građane u šetnje, gorani edukuju mlade, a sve to (i još mnogo toga) se dešava na ovoj planini koja Novi Sad čini boljim mestom za život.

Pokret „Odbranimo šume Fruške gore“ trudi se da svako drvo ostane netaknuto i da priroda nastavi da živi bez ometanja, te da njihove planinarske šetnje ponovo postanu uživanje. Razgovarali smo predstavnicom pokreta o aktivizmu, ekološkoj svesti i borbi za opstanak šuma.

Peticija za zaustavljanje seče šuma i druge važne zahteve spremna je i potpisi se aktivno prikupljaju do avgusta.
O peticiji saznajte više u tekstu.

Aktivizam. Odakle se u vama javila potreba da zaštitite, promenite, preduzmete nešto i pokrenete se? Kako se zajednica okupila oko jednog cilja?

  • Velika ljubav prema prirodi, jaka veza sa prirodom s obzirom da ceo život kroz razne vidove rekreacije puno vremena provodim u prirodi. Moja potreba se javila iz saznanje da je priroda  globalno izuzetno ugrožena  pod uticajem ljudskih aktivnosti u sistemu eksploatatorskog i konzumerističkog odnosa prema prirodi, a najviše, izuzetno  negativna situacija u Srbiji po pitanju ugroženosti gotovo svih prirodnih resursa, i inertnost države i institucija da zaustave ovaj negativan proces, sa jedne strane , a sa druge i  samo njeno učestovanje u procesu uništavanja prirodnih resursa preko tolerisanja nezakonitosti ili generisanja istih. 
  • Okupili smo se oko ideje i potrebe da preduzmemo nešto konkretno protiv enormnih seča šuma Fruške gore jer smo svakodnevnim boravkom na Fruškoj svojim očima videli da su seče postale enormne, i da se nikad nije toliko seklo kao poslednjih nekoliko godina.  Cilj nam je  bio da skrenemo pažnju javnosti i institucija na problem, a sa namerom da utičemo da se menja  neodrživa praksa gazdovanja šumama  i da se menjaju javne politike koje su se pokazale neadekvatnim za zaštićena područja prirode.  Pre svega mislim na Zakon o zaštiti prirode i Zakon o nacionalnim parkovima.  I naravno,  da što više ljudi informišemo i  mobilišemo u tom pravcu. 
Fotografija: Pokret OŠFG

Koliko je zahtevno održati jedinstven smer na putu ka promenama?

  • Nije lako održati jedinstven smer zato što na sceni imamo dosta prisutan i kvazi ekološki aktivizma koji ima cilj da amortizuje nezadovoljstvo ljudi i da prosto pasivizira ljude ili da preusmeri pažnju sa suštine na aktivnosti iz domena tzv. “green washing marketinga”.  Taj kvazi ekološki aktivizam nema eksplicitne kritičke stavove  prema institucijama i donosiocima odluka, pa samim tim i zamagljuje prbleme i udaljava od rešavanja problem. 
  • Školski primer tzv. green-washing kampanje je Exitova Zelena revolucija, ne toliko sama po sebi jer ipak širi lepu ideju značaja šuma u borbi protiv negativnih klimatskih promena, koliko po manipulativnom načinu sprovođenja i to u  partnerstvu sa JPNPFG koji je izuzetno nekredibilan partner. Epilog ove Exitove Zelene revolucije koja i dalje ima snažan marketing, jeste da su na dve ogoljenje padine na kojima je posečeno 2017-2018. oko 700 odraslih stabala bukve i hrasta, posađeno po njihovim brojkama 13.000 sadnica, a po nama ne više od 5.000 komada. I tada smo javno pitali zašto je bilo bitnije plasirati u javnost velike brojke od realnog i zdravom razumu prihvatljivog učinka.
Fotografija: Pixabay

Pokret OŠFG prvu protestnu šetnju organizovao je još 2016. godine i od tada neprestano nailaze da isečena stabla tokom šetnji Fruškom gorom, prijavljuju seče inspekciji i pokušavaju da dopru do institucija, koje su, kako kažu, zatvorene za razgovor i saradnju. Pokret OŠFG je svojim istraživačkim radom na terenu utvrdio da upravljač nesavesno gazduje šumama putem  8 osnovanih inspekcijskih prijava. 

Koliko je i zašto je važan pritisak javnosti na institucije i da li on donosi rezultate? 

  • Izuzetno je važan  pritisak javnosti  na institucije jer one su plaćene da rade svoj posao, da štite  opšti i javni interes, da sprovode zakone  i na nadziru praksu i da sankcionišu nezakonite radnje.

U našem društvu su institucije prilično urušene, ali ipak treba tražiti pukotine kroz koje se dolazi do njih, na primer putem inspekcijskih prijava.

  • To uopšte nije lak posao, jer zahteva prave infomacije saradnike insajdere, stučne konsultacije, aktivnosti na terenu, dakle jedan široki monitoring rada nadležnih upravljača i institucija. Iskustvo nam je pokazalo da su mediji izuzetno bitni tj, da nisu dovoljne samo društvene mreže, i da objektivno medijsko iznošenje tema u širu javnost stvara veliki  pokretački talas. 

Kako reaguju građani?

Sa druge strane priče o zaštiti prirode, tu smo mi, građani. Aktivisti koji su osvešćeni i spremni da se pokrenu i konkretnim aktivnostima reše ekološke (ili druge) probleme u svojoj zajednici. Ali kako reaguju građani koji se ne kreću u krugovima ekologa, aktivista, i drugih ekološki osvešćenih ljudi? Da li nailazite na razumevanje ili otpor i da li su ljudi spremni da odu korak dalje i učine nešto kako bi se stanje poboljšalo? 

  • Prisutna je velika pasivnost građana i prilična nezainteresovanost velike većine za ekološke teme. 
  • Mene to ne obeshrabruje zato što  znam u kavom društvu živimo i  kako se formira javno mnenje. Podrška ekološkim temama će rasti među građanima u meri u kojoj se mejn strim mediji budu  otvarali za ekološke teme i pre svega za  autentične građanske ekološke inicijative i njihove konkretne borbe i aktivnosti. Ovo je jako bitno jer se javnosti mora stalno ukazivati  da država ima obavezu da sarađuje sa građanima, sa  civilnim sektorom, i to  u većoj meri nego što ima obavezu da sarađuje sa investitorima i upravljačima koje postavlja, jer građani su poverili javna prirodna dobra upravo nosiocima vlasti, donosiocima odluka u državnom aparatu, da rade za opšti  interes, a ne za privatni, investitorski ili partijski.

Mejnstrim mediji treba da infomišu javnost  na način da ljudi sve više shvate da ekološke teme nisu teme sa kojima se bave tamo neki ljudi u dokolici jer nemaju pametnija posla, već da su to teme o životnog značaja za svaku zajednicu,  kako  u sociološkom tako i u zdravstvenom smislu.  

DRAGANA ARSIĆ
Fotografija: Pixabay

Koliko je saradnja i međusobna podrška sa drugim aktivistima, grupama i pokretima koji se bore za slične, iste i srodne ciljeve značajna za vaš pokret?

  • Jeste značajna jer je u ovoj fazi prisutno  fragmentisanje ekološkog aktivizma na lokalne nivoe i teme, što je sasvim logično kad je u pitanju autentičan građanski aktivizam i pre svega njegova početna faza.  Ljudi se okupljaju oko odbrane  svoje lokalne životne sredine,  ali je faktor  solidarnosti i pružanja međusobne podrške jako bitan.
  • Pre svega zbog međusobnog jačanja, ali što je još bitnije zbog stvaranja zajedničkog fronta za neke strateške teme. Kao što su promene javnih politika, pre svega onih koja odnose na zaštitu prirode koja je javno dobro, zakona o zaštiti prirode, zakona o nacionalnim parkovima, modela upravljanja zaštićenim područjima prirode, teme malih hidrocentrala koje uništavaju naše planinske reke širom Srbije, teme pošumljavanja u Vojvodini, zagađenja reka i kanala u Vojvodini, zagađenja vazduha, teme upravljanja otpadom  i drugim ekološkim temama i  strateškim pitanjima.

U ovoj fazi nastajanja lokalnih građanskih ekoloških inicijativa bilo bi i kontraproduktivno utapanje u neke objedinjene velike formalne saveze, zato što mislim da je bitno da upravo lokalno ojačaju, da steknu kredibilitet i poverenje građana, i na taj način bi sticali sve veći uticaj u svojim sredinama i snagu za institucionalne borbe i aktivnosti.

Dragana arsić
  • Jer ekološki aktivizam ako “ne završi u institucijama sistema” u smislu  konkretnih promena ne može se smatrati uspešnim. Ovo jeste vrlo dug i težak proces pogotovo u našem društvu koje tek treba da usvaja neke elementarne standrarde  uređene i odgovorne države, ne samo kad je u pitanju žovotna sredina već generalno u svim segmentima socijalnog života. 
Fotografija: Pokret OŠFG

Protest

Jedan veliki i značajan protest “Naše reke, naše šume, naš vazduh – naša zemlja” održan je 13. juna, pokret OŠFG bio jedan od učesnika, a Dragana jedna od inspirativnih govornika pred okupljenima. Njeni utisci su pozitivni, a na jesen se sličan skup planira i na Fruškoj gori.

  • Moj utisak je pozitivan ne samo zato što smo aktivno učestvovali, već iz razloga što je prvi put organizovan ovakav skup sa širokom podrškom velikog broja ekoloških udruženja, inicijativa i pokreta. Preko 40 njih je dalo podršku Proglasu. Takođe od izuzetne važnosti je nekoliko  stručnjaka, akademskih ljudi javno istupilo. To jeste dobar vetar u leđa ekološkom aktivizmu, upravo iz razloga što se ekološim aktivistima vrlo često spočitava da su neuki i nestručni da se bave šumama, vodama, vazduhom, naravno sa jasnom namerom da se diskredituju  kako bi razni upravljači i investitori nesmetano nastavili procese degradacije prirode, ličnog bogaćenja i profitiranja od nezakonitog ili nesavesnog rada upravljača.  
Fotografija: Andrijana Spasov

Misao koja vas inspiriše da budete aktivistkinja i borite se za očuvanje prirode? 

Pusti prirodu da bude priroda, i ostavi samo otisak svog stopala kad je posetiš. Čoveče budi  u ekološkoj harmoniji sa prirodom, ne da bi priroda opstala već da bi  ti čoveče opstao na ovoj prelepoj, a tvojim nemarnim i pohlepnim delima,  toliko ranjenoj planeti.    

DRAGANA ARSIĆ

oglas

NAPIŠI ODGOVOR

Molimo vas da upišete komentar!
Molimo Vas da upišete ime