Koncept održivog razvoja

Ozbiljno interesovanje za održivi razvoj počinje početkom sedamdesetih godina prošlog veka, nakon objavljivanja publikacija kao što su Tiho proleće (Carson 1962), Limiti rastu (Meadows et al. 1972), Model za preživljavanje (Goldsmith et al. 1972), Malo je lepo (Schumacher 1973). Sve one govore o potrebi za dugoročnom ekološkom i ekonomskom stabilnošću, kao preduslovu opstanka ljudskog društva.

Svetska komisija za životnu sredinu i razvoj, poznata i kao Brundtlendova komisija (1987.), objavila je izveštaj u kome je ukazala na opasnosti po ljude i planetu Zemlju od politike ekonomskog rasta koja ne uzima u obzir mogućnosti regeneracije planetarnih resursa. Ova komisija je definisala održivi razvoj kao onaj razvoj koji zadovoljava sadašnje potrebe, ne ugrožavajući mogućnosti budućih generacija da zadovolje svoje potrebe. Održivi razvoj je viđen kao jedina alternativa neograničenom ekonomskom rastu. Postoji mnogo definicija održivog razvoja. Prema tim definicijama , održivi razvoj je i cilj, i nova paradigma, iznad svega nešto što je teško ostvariti, i vrlo često nešto kompleksno. Održivim razvojem se teži uravnoteženju odnosa u kompleksu: čovek – priroda – društvo.

Sa stanovišta ekološkog menadžmenta i ekološke ekonomije održivi razvoj se može definisati kao ,,upravljanje resursima Zemlje na način kojim se osigurava njihov dugoročni kvalitet i dovoljnost’’. Trošenje ograničenih resursa i zagađivanje životne sredine imaju svoju granicu. Sadašnje generacije moraju uskladiti ekonomski i ukupni razvoj sa tim ograničenjima tako da obezbede najmanje isti kvalitet životne sredine i za buduće generacije.

Razvoj koji zadovoljava sadašnje potrebe, ne ugrožavajući mogućnosti budućih generacija da zadovolje svoje potrebe.

Održivi razvoj podrazumeva i usklađivanje razvoja sa principima socijalne pravde na lokalnom, nacionalnom i globalnom nivou. Takođe, podrazumeva i prelaz sa tržišne na ekološku ekonomiju. Može se reći da održivi razvoj predstavlja generalno usmerenje, težnju da se stvori bolji svet, preko uravnoteženja socijalnih, ekonomskih i faktora zaštite životne sredine. Suština koncepta održivog razvoja zasniva se na principu intergeneracijske pravde (intergeneracijske jednakosti). Ovaj princip se odnosi na nasleđivanje istog stanja životne sredine sa jedne na drugu generaciju. Nepoštovanjem ovog principa se šteta, koju životnoj sredini nanese jedna generacija, prenosi na buduće generacije. Dakle, iako održivi razvoj zavisi od biosfere i njenih ekosistema, na njega najviše utiču ljudi i njihove aktivnosti.

Ciljevi održivog razvoja

Glavni ciljevi održivog razvoja svode se, prema tome, na sledeće: koncept održivog razvoja je usmeren na očuvanje prirodnih ekosistema i na racionalno korišćenje prirodnih bogatstava zemlje i povezano sa tim na podizanje kvaliteta životne sredine i kvaliteta života. Održivi razvoj podrazumava da čovek sačuva prirodu na održivim osnovama i da je koristi onoliko koliko dozvoljava njeno reprodukovanje. Ukoliko se priroda eksploatiše nekontrolisano i prekomerno u odnosu na kapacitet životne sredine, onda to vodi narušavanju ekološke ravnoteže i ekološkim katastrofama. Koncept održivog razvoja stavlja u prvi plan kvalitet životne sredine.

Održivi razvoj
Održivi razvoj

Zelena“ radna mesta i ekološke inovacije kao pokretači održivog razvoja

Kako su energija i ostali resursi (voda, sirovine, materijali) preduslov razvoja, tako je proces njihovog korišćenja i trošenja uslov za ostvarenje održivog razvoja. Održivo korišćenje energije i drugih resursa zasniva se na: unapređenju njihove efikasnosti, čuvanju i štednji u korišćenju i korišćenju nezagađujućih i obnovljivih izvora energije i drugih resursa.

Posebno se izdvaja proizvodnja i potrošnja energije (primarne i sekundarne), kao najčešći uzrok zagađivanja vazduha i pojave pojačanog efekta staklene bašte. Zato je ograničavanje emisije gasova staklene bašte (posebno CO2) deo budućeg razvoja koji počiva na paradigmi održivog razvoja.

Čistija proizvodnja

Održivi razvoj se zasniva na konceptu čistije proizvodnje koji obuhvata nove metode koje treba da koriste manje energije i da ne proizvode štetne nus–proizvode. Čistija proizvodnja je, ujedno, i preventivni pristup. Glavni cilj čistije proizvodnje je prevencija ili smanjenje nastanka otpada, kao i efikasnija upotrebe energije i resursa. Da bi se ovo postiglo, potrebno je usvojiti nove tehnologije i tehnike, zajedno sa novim vrednostima i načinima zadovoljavanja potreba čovečanstva. U suštini, pod čistijom proizvodnjom podrazumeva se: – smanjenje količine proizvedenog otpada ili potpuno odsustvo otpada u proizvodnji; – efikasnija upotreba energije i resursa; – proizvodnja ekološki prihvatljivih proizvoda i pružanja usluga; te – postizanje manje količine proizvedenog otpada, nižih cena i većeg profita.

Zelena ekonomija

Zelena ekonomija, kao novi pristup proizvodnji doprinosi kako zaštiti životne sredine tako i socio-ekonomskom razvoju. Mnoge procene govore da će se prelaskom na low-carbon društvo i održivu ekonomiju stvoriti „zelena” radna mesta. Smatra se da će zelena radna mesta biti pokretač održivog razvoja. „Zelena” radna mesta se definišu kao radna mesta koja odgovaraju na izazove ugrožavanja životne sredine sa kojim se suočava čovečanstvo. Obuhvataju poslove koji pomažu u čuvanju ekosistema i biološke raznovrsnosti, smanjenju potrošnje ugljenika i smanjenju stvaranja svih oblika otpada i zagađenja. Prema toj studiji, „zelena” ekonomija je ona ekonomija koja podjednako vrednuje i prirodu i čoveka i koja stvara pristojna i odgovarajuće plaćena „zelena” radna mesta.

Može se, konstatovati da su „zelena” radna mesta nužan odgovor na rastuće probleme u neumerenoj potrošnji resursa. Njihovo stvaranje je veoma dinamičan i nezaobilazan proces koji ima najširi društveni značaj.

Zelene priče

oglas

NAPIŠI ODGOVOR

Molimo vas da upišete komentar!
Molimo Vas da upišete ime