Mnogim biljnim i životinjskim vrstama dodeljen je “njihov dan” u ekološkom kalendaru, na globalnom nivou. Tog dana je sva pažnja posvećena vrsti, o njoj se govori, piše, prepričava, podiže svest o njihovoj važnosti, značajnosti na planeti i očuvanju vrste u budućnosti. Pa tako i lubenica ima svoj dan, koji pada danas- 3.avgusta.

Svetski dan lubenice
Fotografija: Pete Linforth/Pixabay

Da li je lubenica voće ili povrće?

Odgovor na ovo pitanje često dovodi do sukoba mišljenja. Gledano iz perspektive botaničara voće predstavlja semenkastu strukturu razvijenu iz oplođenog cveta. Po njihovim dokazanim činjenicama, lubenica pripada voćnom skupu, preciznije bobičastom voćnom podskupu. Pod ovom strogom definicijom, paradajz i krastavac pripadaju grupi voća. Sa druge strane, povrće je bilo koji deo biljke koji čovek konzumira, nastaje iz drugih delova biljke, poput korena, stabla ili lišća.

Gledano iz ugla baštovana, lubenica je povrće. Zašto?

Na osnovu njihovih baštenskih tehnika i načinu gajenja. Obično ih sade kada prođe opasnost od kasnih prolećnih mrazeva, na tlo odgovarajuće temperature između 15 i 17 ⁰C u zajednici useva pasulja, graška, krompira i raznih trava. Druge činjenice govore, da je lubenica jedna od vrsti iz porodice tikvi Cucurbitaceae koje su nesumnjivo povrć. I pored svačijeg dokaza, stavova i mišljenja u koju skupinu lubenicu ubrajati, za neke zemlje sveta se to jasno definisalo debatom. U Oklahomi (SAD) je 2007.godine 78 lica glasalo za i 19 protiv da se uvrsti u zvanično državno povrće. Zakon je stupio na snagu u novembru iste godine.

Svetski dan lubenica
Fotografija: Rajesh Balouria/Pixabay

dok se debate odvijaju negde tamo, daleko od nas, mi radimo na usavršavanju tehnike prepoznavanja što slađe i zrelije lubenice.

Poreklo lubenice ?

Za mesto rođenja izabrala je stepsko područje srednje Afrike. Koristi se kao namirnica od pradavnih vremena, što potvrđuju tragovi iz egipatskih grobnica starih 4000 godina. Iz Afrike se lubenica proširila na Bliski istok, u Indiju i Kinu karavanskim putevima u periodu između 7. i 10. veka. U srednjem veku poznata je u južnoj Evropi. A sa afričkim robljem došla je u Ameriku i brzo se proširila u suptropskim područjima.

Divlja lubenica nađena je u pustinji Kalahari (današnje države: Namibija, Južnoafrička Republika i Bocvana), gde se brzo razvija nakon obilnih kiša. U to doba, pustinjom Kalahari su lutali mnogi putnici i trgovci. Žedni od sunca, osvežavali su se malim divljim lubenicama čiji je plod bio gorkast, ali izuzetno bogat vodom. U stvari, afričke divlje lubenice se mogu smatrati i nekom vrstom drevnih čuturica. Zbog tih osvežavajućih svojstava, lubenica se ubrzo proširila celim afričkim kontinentom. Putnici namernici su uzimali njene veće količine dok su prolazili pustinjom i razmenjivali je sa trgovcima iz celog, tada poznatog, sveta.

Svetski dan lubenica
Fotografija: Irina Iriser/Pixabay

Šta znamo o lubenicama ?

Mnogo toga! Znamo njeno ime na latinskom jeziku, koje glasi Citrullus lanatus i da pripada familiji Cucurbitaceae, iliti tikvama. Zeljasta i jednogodišnja biljna vrsta. Stručnjaci u poljoprivredi broje preko 1000 vrsta ove šećerleme, pa tako postoje varijante boja, šara i oblika. Slatka i sočna lubenica riznica je najvažnijih prirodnih antioksidansa. Najveći procenat jestivog ploda sadrži voda, do 93%, ostalo čine sirove belančevine, sirove masti, šećeri i vlakna.

Odličan je izvor vitamina C, vitamina A, koji je u lubenici prisutan uglavnom u obliku beta karotena i vitamina B, koji su odgovorni za proizvodnju energije iz hrane u telu, tako da kada Vas uhvati “mala snaga”znate ko će Vam priteći u pomoć. Crvena boja lubenice potiče od biljnih pigmenata, od kojih najviše pažnje privlači likopen. Samo jedno parče lubenice poseduje četiri puta više antioksidansa likopena od paradajza, za koga se smatralo da ima najveći procenat ovog pigmenta. Od minerala sadrži kalijum, magnezijum, kalcijum, fosfor, gvožđe i sumpor.

Plodovi lubenice imaju velik značaj u zdravstvenom smislu za čoveka. Štite srce, jačaju imunitet, pomažu uravnoteženju krvnog pritiska. U narodnoj medicini preporučuje se za lečenje upale bubrega, žuči i protiv kamenca u navedenim organima. Lubenice ublažavaju upalna stanja i mogu pomoći u prevenciji astme, dijabetesa, karcinoma, artritisa i deluju pozitivno očuvanju čula vida.

Fotografija: Josiel Araujo/Pixabay

Doslovno možete pojesti celu lubenicu !

Uglavnom pojedemo samo slatke i sočne delove lubenice koji se nalaze iznutra. Zapravo, i kora lubenice je jestiva i veoma zdrava. Ona je puna zdravstvenih beneficija. Ukoliko niste nikad čuli za slatko od lubenice, treba da znate da se ono pravi upravo od kore. Takođe, možete je osušiti ili propržiti i jesti je umesto grickalica. I semenke su jestive, takođe obiluju magnezijumom, fosforom, kalijumom i drugim mineralima. Baš kao i semenke bundeve, u Kini se semenke lubenice suše, a potom peku. Mogu Vam poslužiti kao savršene grickalice.

Manifestacije u čast lubenice

Kako nam samo jedna kriška ovog dara od prirode popravi raspoloženje, nahrani sva čula i napravi sitim, u znak zahvalnosti se širom sveta svake godine održavaju festivali i sajmovi bostana. Sezonu otvaraju majski festivali u Koreji i Floridi, zatim slede Kina i veliki broj američkih država. Skoro da nema države u kojoj se ovom voću ne posvećuje makar jedan vikend godišnje. Za svima njima ne zaostaju ni Turska, koja je inače veliki izvoznik, kao ni Australija, koja u januaru zatvara godišnju sezonu. Naravno i mi lubenicu za sajam imamo!

Domaćini su uglavnom mesta u Srbiji gde je najveći procenat proizvodnje, Vojvodina, Podunavski okrug- selo Osipaonica. Pored degustacije raznih sorti bostana i pohvala upućenim domaćinima-proizvođačima, na kraju manifestacije bira se najteža, ali i najslađa dinja i lubenica.

Lubenica je odličan je glavni sastojak u kombinaciji sa drugim voćkama i lekovitim biljkicama. Može se koristiti u obliku raznih torti, pudinga, sladoleda i raznih, raznih napitaka.

Svetski dan lubenice
Fotografija: tookapic /Pixabay

Autorka: Anja Đulić

Zelene priče

oglas

NAPIŠI ODGOVOR

Molimo vas da upišete komentar!
Molimo Vas da upišete ime