Zamislite kako bi divan bio svet u kome postoji jedna biljka koja može da vas nahrani, obuče, sazida vam dom, izleči vas… Kakva bi to magična biljka bila… U tom čarobnom svetu, sigurno bi svi obožavali tu biljku, hvalili je na sva usta, tj. medije, zahvaljivali joj se na dobrobitima koje bi svakodnevno darivala čovečanstvu…

Znate li da takva biljka zaista postoji? O, da! Ali na žalost, i na nepravdu, ne samo da ne koristimo sve što nam ona velikodušno nudi, niti joj zahvaljujemo, nego čak o njoj rđavo govorimo i zakonski joj zabranjujemo slobodu dobročiniteljstva prema ljudima, životinjama i prirodnoj sredini.

U tekstu koji sledi videćete samo neke argumente kojima bi, da postoji Sud pravičnosti, valjalo braniti dobro ime konoplje i obezbediti joj, više nego zasluženo, kraljevsko mesto pod suncem Balkana.

Fotografija: Sharon McCutcheon sa Pexels

Od salate do cigle

Biljka konoplja je poreklom iz istočne Azije, a u ishrani ljudi i životinja se koristi još od otprilike 6000. p.n.e, po nekim navodima u Kini čak od 10000. p.n.e. Ulje ove drevne biljke je zdravije od maslinovog, mada ni blizu toliko zastupljeno. Seme je potpuni izvor proteina, što znači da snabdeva telo sa svih 9 esencijalnih aminokiselina, te ima skoro savršen odnos omega3 i omega6. Kod nas se do dinastije Nemanjića, a u Nemačkoj i u savremeno doba, konoplja sadi pokraj reka jer apsorbuje toksične materije, pa time prečišćava sredinu u kojoj raste – i zemljište, i vodu, i vazduh, pri tom sačuvavši drveće od seče jer može da zameni drvo u skoro svim njegovim namenama. U intervjuu za Dnevnik, predstavnik NAKS-a (Nacionalna Asocijacija Konopljara Srbije), Slobodan Stojanović, upravo potencira ekološke benefite konoplje, kao savršen početni stepenik za podsticaj njene proizvodnje.

Do sada su vam i Zelene priče hvalile konoplju kao moguću zamenu za papir, njenu upotrebu kao biogorivo i kao zamenu za plastiku, dok Vutropedija prenosi kako se od industrijske konoplje može praviti skoro 33000 proizvoda, pri čemu je iskoristljivost biljke u celini nešto što se veoma retko sreće. UK Cannabis Social Clubs prenosi fascinantan podatak da su baterije od konoplje pokazale osam puta bolje performanse nego litijum-jonske, a od grafenskih baterija ne samo da su bolje, nego koštaju 1/1000 njihove cene proizvodnje.

Konoplja se koristi i kao građevinski materijal, u formi zvanoj hempcrete. CannabisTech na sva usta hvali prednosti hempcrete-a u odnosu na beton, a samo neke od njih su to da je ovaj materijal urođeno otporan na vatru i gamad, savitljiviji je od betona, te je idealan za trusna područja, a kako materijal diše, ne dolazi do stvaranja buđi. Imamo mi i domaću ekipu na tom terenu! Vizionari iz NAKS-a su se već uputili u gradnju kuća od konoplje, o čemu ćemo detaljno u pisati u budućnosti.

Zelena, a zlatna  

Konoplja je veoma kompleksna biljka, sa više od 500 jedinjenja, od kojih su više od 100 fitokanabinoidi. Njih možemo uporediti sa mnogočlanom familijom koja nalazi svoj dom u istoj biljci roda Cannabis, pa kao i svi rođaci i oni imaju mnoge sličnosti ali i različitosti. Dva najprisutnija, a time i najpoznatija člana ove neobične familije su CBD i THC. Osnovna razlika između ove dve sestre je ta da je THC u većim dozama psihoaktivna, dok je CBD nepsihoaktivna i poslušna sestra, nešto kao Pepeljuga. CBD čak ume da opomene svoju vragolastu sestru, te svojim mehanizmom delovanja smanji psihoaktivni efekat THC-a. Svi kanabinoidi, inače, ispoljavaju tzv. entourage efekat, gde je finalni rezultat proizvod timskog rada, pa različite kombinacije dovode do različitog dejstva.

Endokanabinoidni sistem unutar ljudskog organizma je otkriven tek 1980-tih. Ispostavilo se da kanabinoidi koje čovek sam proizvodi – endokanabinoidi, utiču na održavanje stanja homeostaze, tj. zdrave ravnoteže u organizmu, delujući na apetit, san, osećaj bola, kontrolu upalnih procesa, pamćenje, odgovor imunog sistema, raspoloženje… Slično kao što koristimo vitamin C da bismo podstakli naš imuni sistem, tako i fitokanabinoidi iz biljke kanabisa, u nedostatku endokanabinoida, podstiču prirodne funkcije ljudskog centralnog regulatornog sistema i usmeravaju gore pomenute procese ka optimalnom nivou. Kako prenosi Vutropedija, dr. Ethan Russo, direktor za istraživanje i razvoj Međunarodnog instituta za kanabis i kanabinoide je 2001. godine prvi put izneo teoriju prema kojoj poremećaj endokanabinoidnog sistema stoji iza bolesti kao što su sindrom iritabilnog creva (IBS), fibromijalgija, migrena, i drugih stečenih i hroničnih bolesti, trenutno smatranih neizlečivim. Mehanizam nastanka bolesti usled endokanabionoidne insuficijencije je sličan onom gde manjak serotonina dovodi do depresije, objašnjava nam Vutropedija.

Pozitivna dejstva nisu ograničena samo na odrasle pacijente, nego je konoplja u svoj lekoviti zagrljaj prigrlila i decu. U Izraelu je, recimo, sprovedena studija koja je obuhvatila 60 autistične dece, prosečne starosti od 12 godina, na čije ponašanje nisu delovali konvencionalni lekovi. Prema iskazima roditelja koje prenosi Arutz Sheva nakon sedmomesečnog korišćenja kombinacije od 20% CBD i 1% THC, čak 80% dece je pokazalo napredak u ponašanju.

Fotografija: Julia Teichmann sa Pixabay 

Sa druge strane sveta, jedna od vrsta konoplje sa velikim procentom CBD-a, a malim THC-a se zove Šarlotina Mreža (Charlotte’s Web). Ime je dobila po tada sedmogodišnjoj devojčici kojoj nijedan legalan lek nije mogao da pomogne u njenjoj borbi sa Dravetovim sindromom.  International Business Times izveštava da su na očajničku molbu Šarlotinih roditelja u pomoć priskočili nesvakidašnji vitezi – uzgajivači kanabisa u Koloradu, SAD, darujući devojčici drastično smanjenje sa oko 300 epileptičnih napada nedeljno, od kojih su neki trajali satima, na dva do tri lakša napada mesečno. Šarlotina porodica je uspela neverovatnom voljom i naporima da promeni zakon kako bi njihovo dete moglo da dobije lek koji joj je jedini pomagao. Njena majka je rekla za IBT da je upotreba kanabisa omogućila Šarlot da prestane da se hrani preko cevčice, njeno autistično ponašanje se iskontrolisalo, kao i problemi sa spavanjem. Devojčica koja je do tada bila samo u invalidskim kolicima je prohodala i progovorila.

Israel-Cannabis, nam skreće pažnju na trenutnu situaciju sa COVID-19 pandemijom, usled koje su se intenzivirala istraživanja CBD-a od strane izraelske kompanije Stero Biotechs. Kako prenosi iCAN, ova kompanija već ima patent u Sjedinjenim Američkim Državama kojim je pokriveno više od 130 autoimunih bolesti i zapaljenja. Kod COVID-19 hospitalizovanih pacijenata, prva ili druga linija tretmana su steroidi, te se CBD ispituje u kombinaciji sa njima. Očekuje se da će CBD poboljšati terapijski efekat steroida i tretirati biomehizam pogođen virusom, pogotovo kod pacijenata čiji je život ugrožen, navodi iCAN.

Lekovita, a osramoćena

Fotografija: Pexels

Prošle godine je formiran NAKS, asocijacija koju njen predsednik u razgovoru sa portalom Zelene priče od milošte zove “Esnaf konopljara”. Cilj NAKS-a je da pod svojim okriljem okupi uzgajivače i prerađivače konoplje radi uzleta ove industrije u Srbiji. Prvi neophodan korak je izmena u Pravilniku o uzgoju konoplje, jer trenutno nije dozvoljena upotreba biljke u ljudskoj ishrani, i veoma su restriktivni, a time teško primenjivi u uzgoju, procenti kanabinoida, pre svega THC-a. Cvet konoplje, koji je najblagorodniji deo biljke, je trenutno zabranjen za upotrebu, tj. derivati iz cveta su na listi kontrolisanih supstanci. Jedan od proizvoda cveta jeste i CBD, za koga je još 2017, kako izveštava BBC, Svetska zdravstvena organizacija predložila da bude skinut sa međunarodne liste kontrolisanih supstanci. Na nivou Evropske Unije ovo se desilo u februaru prošle godine, kada je doneta rezolucija za upotrebu kanabisa u celosti u medicinske svrhe.

Do nas izgleda pismonoša sa rezolucijom nije stigao, jer je samo 7 meseci kasnije sazvana sednica Komisije za psihoaktivne kontrolisane supstance sa namerom da se uradi upravo suprotno evropskoj odluci – strogo kontroliše CBD. Time, ne samo da se kanabis, kao celovita biljka, nije uvrstio u medicinska istraživanja i terapije širokog spektra, nego se i nepsihoaktivni komponent koji širom sveta ima veoma rasprostranjenu upotrebu doveo u pitanje. Već postoji veliko interesovanje stranih ulagača, kako za BBC izjavljuje dr. Maja Timotijević, predsednica Udruženja proizvođača i prerađivača alternativnih billjnih vrsta “Konoplja”, međutim pošto je to još uvek siva zona, oni se ne usuđuju na finalni korak.

“U susednim zemljama došlo je do regulacije i marihuane, a mi ni CBD ne možemo da rešimo.” – dr. Timotijević.

Marihuana je inače pogrdan termin za konoplju skovan prilikom fascinantne anti-konopljarske propagandne kampanje u SAD-u, podstaknute od strane i zarad očuvanja monopola naftne, drvne i farmaceutske industrije, o čemu detaljno piše Zdrava Srbija. U savremeno doba izraz se koristi za konoplju sa većim procentom THC-a, koju mnogi koriste u rekreativne svrhe, ali i u medicinske svrhe oni pacijenti sa najtežim bolestima, kao što je rak. Oni takođe traže i pronalaze spas u proizvodima sa CBD-om, ne samo za simptome raka, nego i za nuspojave hemoterapije.

Predsednica Komisije za psihoaktivne supstance je dr. Danica Grujičić, iako vrhunski neurohirurg i načelnica Instituta za onkologiju, ona trenutno podržava Komisijin stav protiv slobodne proizvodnje CBD-a. Umesto da da vetar u leđa naučnim istraživanjama kanabisa, u skladu sa evropskim i svetskim stavovima, kod nas Komisija koči svaki napredak u ovom polju. Verujemo da će jednog dana ipak protiv profita na vagi prevagnuti osnovni motiv medicine i humanosti – učiniti sve da bi se pomoglo obolelima. U skladu sa tim, čim se skinu zakonski okovi sa konoplje, NAKS-ov predsednik Stojanović je za Zelene priče izjavio da će proizvođači industrijske konoplje donirati 2000 doza CBD-a zarad istraživanja i upotrebe u zdravstvenim institucijama u Srbiji. Ovo je čin ne samo dobre volje, nego vere u dobrobit konoplje.

Povratak korenima

Popularizacija proizvodnje industrijske konoplje, sa visokim procentom CBD-a, trebalo bi da bude džinovski skok napred, i to što pre jer, kao što kažu iz NAKS-a, konoplja je strateški ključna sirovina u 21. veku. Ne zovu je džabe širom sveta “biljka budućnosti”.

Igor Bogdanović, koga HempToday naziva vodećim srpskim konopljarskim autoritetom, podseća da je konoplja od davnina korištena prvenstveno kao žitarica, pre nego što je CBD i bio na meniju. Ali sada kada jeste, apsolutno bi ga trebalo iskoristiti kao pumpu koja će celoj industriji konoplje dati potisak. Stojanović kao samo jedan primer podstreka za ekonomiju Srbije navodi mogući scenario iz medicinskog turizma, gde bi stranci dolazili u naše banje na terapije, ubirući blagodeti srpskih prirodnih bogatstava, od kojih je jedno upravo iz domaće konoplje. A, sve to za delić cene koju bi platili, recimo, u Nemačkoj.

Foto: Rex Medlen sa Pixabay 

Strateško razapinjanje konoplje na stub srama radi njenog eliminisanja kao glavnog (i jedinog) konkurenta u pomenutim američkim industrijama je izgleda scenario koji smo i mi prepisali, možda i nesvesni prvobitnog razloga. Krajnje je vreme da promenimo tu nepravdu, te ne dozvolimo da zarad interesa šačice ljudi konoplja bude nipodaštavana, nego je vratimo na trpezu, na obale reka, na njive, u kutije sa lekovima, jer kako kaže Zdrava Srbija “Konoplja nas podigla, njojzi hvala.” Prigrlimo je zahvalno kao malo vode na dlanu jer ona svojim zelenim mačem ima moć da poseče ekonomsku, ekološku i zdravstvenu krizu u Srbiji i šire.

Na nama je da joj dozvolimo da se razmaše.

Zelene priče

Izvori:

oglas

NAPIŠI ODGOVOR

Molimo vas da upišete komentar!
Molimo Vas da upišete ime