Morimus asper ili bukova strižibuba je vrsta iz porodice strižibuba ( lat. Cerambycidae).

Prema knjizi Strižibube Srbije strižibube naseljavaju sve oblasti sveta, ali su najbrojnije u tropskim predelima. Poznato je oko 27.000 vrsta, od koji se oko 600 nalazi u Evropi. Veličina im varira od nekoliko milimetara pa sve do nekoliko centimetara. Telo im je izduženo, antene duge, koje su kod nekih vrsta duže od tela. Njihove larve nemaju noge, a glava im je jako krupna sa snažnim aparatom za grickanje. Razvijaju se u drvetu ili na zeljastim biljkama, pa se neke od njih smatraju štetočinama. Odrasli zive na lišću i cveću biljaka i hrane se polenom i biljnim sokom.

Ako su uznemirene, većina strižibuba proizvodi karakterističan zvuk (strižu).

Bukova strižibuba

Naziv Morimus asper potiče od grčke reči „mórimos“ koja ima značenje “ suđeno da umre“ i latinske reči „asper“ što znači grub. Odrasla jedinka je sive boje sa četiri krupne tačke na leđnom delu. Pomoću antena možemo razlikovati mužjaka i ženku. Mužjak ima antene čija dužina prevazilazi dužinu tela, dok su kod ženki iste dužine kao dužina tela ili kraće. Dužina tela bez antena moze biti od 15 do 40 milimetara.

Gde i kada možemo sresti bukovu strižibubu?

Bukova strižibuba se može naći, kao odrasla jedinka, od marta do oktobra. Njen areal rasprostranjenja obuhvata jugozapadni, južni i jugoistočni deo Evrope. Nemaju sposobnost letenja, uglavnom se hrane korom bukve, cera ili hrasta lužnjaka. Neka istraživanja su dokazala da u vreme parenja jedu i sezonsko voće koje je energetski bogatije. Što se staništa tiče, osim na bukvi može se naći i na jasenu, topoli, bagremu, lipi, trešnji kao i na nekim četinarima. Naseljava veći deo Srbije, naročito njene planinske delove, mada ponekad zaluta i u ravnicu.

Zaštićena vrsta

Bukova strižibuba je strogo zaštićena vrsta u Srbiji. Vrsta je navedena u Aneksu II Evropske direktive o staništima, što znači da su države potpisnice ovog akta u obavezi da zaštite njena staništa. Bukove šume,kao tipično stanište za bukovu strižibubu, u okviru nacionalnih parkova Fruška gora, Tara i Kopaonik nominovane su za dobra svetske prirodne baštine. Čiste i mešovite šume bukve rastu i dominiraju jedino na evoropskom kontinentu. Ujedno je i najznačajniji listopadni šumski ekosistem severne hemisfere pa je njegova zaštita proritet kako bi se ekosistem bukovih šuma očuvao za buduće generacije.

Ukoliko u toku boravka u prirodi prepoznate i uočite bukovu strižibubu svoj nalaz možete uneti lakom registracijom na Alciphron, bazu podataka o insektima i orhidejama Srbije.

Zelene priče

oglas
Postadoh deo zelenih priča u želji da prirodu približim svima! Da bismo znali kako prirodu da zaštimo i sačuvamo moramo da je spoznamo. Student sam na master studijama za profesora biologije i pričaću vam zelene priče o biljkama i životinjama.

2 KOMENTARA

    • Poštovani Dragiša, hvala na komentaru.
      Mi smo pronašli sledeće: u literaturi na hrvatskom jeziku se koristi termin strizibuba.
      Dok u literaturi na srpskom jeziku stoji strižibuba.
      Cenili bismo, ukoliko biste nam poslali izvor koji potvrđuje Vaš gore navedeni komentar.
      Trudimo se maksimalno da pišemo po pravopisu, ali moguće je da se omakla greška. 🙂

NAPIŠI ODGOVOR

Molimo vas da upišete komentar!
Molimo Vas da upišete ime