Bubamare

Bubamare (Coccinellidae) su porodica insekata, koja pripada redu tvrdokrilaca (Coleoptera). Omiljeni i korisni insekti. Sinonim za plodnost jer se hrane štetočinama u baštama. Postoji verovanje da donose sreću, pa sledeći put poželite nešto lepo kada vam bubamara odleti sa dlana.

U svetu je opisano oko 5.000 vrsta, dok je u Srbiji opisano oko 58 vrsta bubamara.

Izgled bubamara

Mali insekti ovalnog oblika, dužina tela kod odraslih oblika iznosi od 1 do 10 mm. Kao i kod svih tvrdokrilaca, pokrilca su tvrda i ispod njih se nalazi nežni par krila. Pri mirovanju ova nežna krila se nalaze ispod čvrstih pokrilca koja imaju zaštitnu ulogu.

Kada kažemo bubamara, prvo pomislimo na male crvene bubice sa crnim tačkama na telu. Bubamare mogu biti raznih boja poput žute, narandžaste, crne… a pojednini predstavnici mogu biti potpuno jednobojni. Aposematska-upozoravajuća obojenost, vrlo zastupljen mehanizam u prirodi, im pomaže u odbrani od predatora. Predatori ove jarke boje povezuju sa otrovnošću i gadnim ukusom.

Bubamare su otrovni insekti. Adulti imaju sposobnost lučenja hemolimfe iz svojih zglobova na nogama, zajedno sa svojim žućkastim otrovom. U momentu kada se oseti ugroženom, izlučiće uljasti otrov neprijatnog mirisa. Otrovne su za manje grabljivice poput guštera i ptica, dok bi čoveku bilo potrebno da pojede veću količinu bubamara da bi se otrovao.

Obična bubamara (Coccinella septempunctata) jedna od mnogobrojnih vrsta bubamara sintetiše toksične alkaloide poput N-oksid kokcinelina. Verovatno ste primetili da ukoliko ih dirate one se potpuno primire, tada glume da su mrtve što je takođe vid samoodbrane.

Bubamarina ishrana

Bubamare su grabljivci. Larve se pretežno hrane biljnim vašima, ali postoje vrste koje se hrane i grinjama, ali i gljivicama. Adulti se takođe hrane biljnim vašima, ali ukoliko nemaju dovoljno primarnog izvora hrane, mogu se hraniti i biljnom hranom.

Često se koriste kao prirodni borci protiv štetočina u poljoprivredi , ali se dešava da uvezene vrste bubamara nadjačaju i zamene autohtone-domaće vrste. Kroz isti scenario prolazi i naša domaća obična bubamara (Coccinella septempunctata) koju ugrožava invazivna vrsta azijske bubamare (Harmonia axyridis). Azijske bubamara zauzima njena staništa i hranu, a to dovodi do smanjena brojnosti obične bubamare.

Fotografija: Bubamara i biljne vaši
Izvor: Pixabay.com

Rađanje bubamare

Da bi se rodila jedna bubamara, prvo mora doći do parenja mužjaka i ženke u rano proleće ili leto. Ženke polažu leglo koje broji od par komada do par stotina jaja, u zavisnosti od vrste bubamare. Leglo se postavlja što je bliže moguće koloniji biljnih vaši. Kod većine vrsta, jaja se izlegu kroz nedelju dana u larve. U leglu pored oplođenih jaja nalaze se i neoplođena, koja služe kao izvor hrane izleglim larvama. Stadijum larve traje oko 10-15 dana. Larve su obično čeličnoplave boje sa narandžastim tačkicama po telu. Veoma su proždrljive, mogu da pojedu do nekoliko stotina biljnih vaši u toku svog razvoja. Larva prelazi u stadijum lutke, koja ima izgled smežurane larve zakačene za list sa par svilenkastih niti. Iz lutke izlazi odrasla jedinka kakvu zapravo poznajemo.

Kada nastupi zima odrasle jedinke spavaju zimski san, tako što se više desetina jedinki skupi u zbijenu masu na jednom mestu. Interesnantno je zapažanje da ista mesta koriste i nove generacije. Ono što bubamarama pomaže da se ne smrznu tokom zime je glicerin.

Bubamare u Srbiji

Među najbrojnijim bubamarama u Srbiji je obična bubamara (Coccinella septempunctata). To je naša domaća bubamara koja ima crveno telo sa sedam crnih tačkica. Lako je možete pomešati sa vrstom Coccinella magnifica, koja se od domaće razlikuje u veličini tačkica i obeležjima u vidu belih tačkica u bazi ekstremiteta.

U trci za najbrojniju bubamaru u Srbiji se nalazi i azijska bubamara (Harmonia axyridis) koja spada u najnepoželjnije invazivne organizme za teritoriju Amerike i Evrope. U Evropu je stigla 90-ith godina prošlog veka, vrlo brzo se raširila i polako ali sigurno istiskuje evropske vrste bubamara.

Ljubitelji prirode iz nevladine organizacije HabiProt napravili su Alciphron-bazu podataka koja omogućava svima da budu uključeni u beleženje insekata širom Srbije.

Zelene priče

oglas
Postadoh deo zelenih priča u želji da prirodu približim svima! Da bismo znali kako prirodu da zaštimo i sačuvamo moramo da je spoznamo. Student sam na master studijama za profesora biologije i pričaću vam zelene priče o biljkama i životinjama.