Jedno od početnih pitanja svakoga ko je nov u zero ili low waste načinu života zasigurno jeste koje kese koristiti prilikom kupovine i pakovanja namirnica. Dok nam se čini da u srpskim supermarketima možda nemamo raznovrstan izbor, bitno je naglasiti da je i nemanje izbora dobra opcija.

Da ne stvaram konfuziju, vrlo je važno izabrati, odnosno razlikovati dobre i loše načine pakovanja namirnica, ali u moru plastičnih kesa i onih biorazgradivih, često biram sopstvene ruke. Prekrstim ih i tako nosim potrebštine. Nekad mi sve poispada, pa ih opet skupljam. I tako iznova.

U svakom slučaju, plastične kese uveliko izbegavam, a od nedavno sam počela da bežim i od biorazgradivih, jer zbog nedovoljno informacija ne znam gde i kako one završe, tj. gde odlaze njihovi ne-tako-razgradivi delovi. Gotovo uvek, nemanje dovoljno informacija o ‘ekološki dobrim zamenama’ za mene znači potpunu skeptičnost i neutpotrebu.

Platnene torbe neretko zaboravljam da ponesem i često čujem pridike bliskih ljudi koji mi govore kako takve torbe mogu da stanu čak i u džep i da je „zaboravljanje“ čist izgovor. Izgovor ili ne, ja nemam naviku da ih vučem po džepovima. Kada planiram odlazak u prodavnicu po veću količinu namirnica, gotovo ih uvek imam negde uz sebe, ali mi se dešava da u prolazu poželim nešto da kupim i da sam tada osuđena na nošenje u rukama.

Fotografija: freepik.com

Zašto biorazgradive kese nemaju  moje poverenje?

Iako je, prvenstveno u Beogradu, pa i u drugim delovima naše zemlje, na snagu stupila zabrana upotreba plastičnih kesa, te se u radnjama sada nalaze one sa naznakom „biorazgradivo“ i koštaju 10 dinara- odbijam da ih koristim! Prvo, sumnjam u njihovu glavnu osobinu, a drugo- neću plaćati odsustvo informacija ni dinar!

Ne želim da ispadne kao da širim teorije zavere, ali zaista smatram da modifikacija gradivnog prideva koji će se naći uz imenicu kesa, u Srbiji u velikoj meri postoji zbog punjenja budžeta i ekonomije generalno, pa mi je to odmah probudilo sumnju. Kako mi hemija nije dovoljno bliska nauka, a ostale prirodne nauke gotovo cvilizacijskim jazom odvojene od kruga stvari koje me zanimaju i kojima sam posvećena, odlučila sam da pitam prijatelje koji se ovim temama malo dublje bave. Preporučili su mi iščitavanje nekoliko domaćih i stranih studija, ali s obzirom na to da moju pažnju ne mogu da drže dokumenta duži od nekoliko stranica, odlučila sam da ih letimično pročitam i izvučem najvažnije. Kasnije sam te pojmove potražila onlajn. I zaista, prva stvar koja iskoči u pretraživaču (na kom god jeziku pretraživali) jeste da ovakva vrsta kesa sa sobom povlači mnoštvo posledica (moj, opšti naziv za sve hemijske pojmove koje su u studijima opisani) koje završavaju u prirodi, npr. u vodama ili stomacima životinja.

Jednom rečju: NE. Biorazgradive kese nisu u potpunost razgradive.

Drugačijim, stručnijim, rečima kazano: biorazgradive kese sadrže aditive koji samo ubrzavaju stvaranje mikroplastike ili u nekim slučajevima uopšte ne obavljaju svoju funkciju- ideja je da se  mešaju sa plastikom i umeću u polimer, a da se nakon određenog vremena aditivi  raspadnu i na taj način smanjuju dužinu niza polimera i čine ga dostupnim mikroorganizmima. Međutim, proizvođači aditiva češto manevrišu i koriste testove i uslove u kojima se njihove kese pokazuju kao dobre i prećutkuju veliko neslaganje u naučnim radovima oko efikasnosti ovakve vrste aditiva.

Za mene, ovo znači samo jedno: menjanje dosadašnjih ekoloških navika i izbacivanje plastičnih/biorazgradivih kesa u potpunosti!

Ipak, ključni problem ne leži u pojedinačnim slučajevima, već u većim društvenim promenama. Odnos ljudi prema plastici nije urođen, tj. on se nečim „hrani“, a kada se u medijima ne pojavljuju ekološke teme, tada nema ni edukacije građana.

Zbog činjenice da se ekološke teme u našim medijima svesno ili nesvesno potiskuju, podvačim hajlajt ovog teksta:  odlazak po platnenu torbu ili nošenje namirnica u rukama oduzima mnogo manje vremena nego čitanje i tumačenje nekih tekstova o procesima (bio)razgradnje materijala.

Fotografija: freepik.com

Dobro, ali šta o ovoj temi kažu pametniji od mene?

National Geographic Srbija:

„Kako bismo rešili problem plastičnog otpada pre svega je potrebno podići svest. Uvođenjem biorazgradivih kesa u svakodnevni život postiže se upravo suprotno; ako potrošač pročita „u potpunosti se razgradi za 4 godine“ ili „100% biorazgradiva“ niko neće dva puta razmisliti o tome da li da baci kesu ili da li mu stvarno treba još jedna kesa.

Evropski zakoni i stručnjaci iz oblasti ne govore o zabrani plastičnih kesa i uvođenju biorazgradivih, već je akcenat  na višekratnoj upotrebi plastičnih kesa i njihovoj reciklaži.

U prilog ovoj činjenici govori podatak da je zbog nedostatka dokaza o naučnoj zasnovanosti i uticaja na ponašanje potrošača 2018. godine od strane EU pokrenut postupak za zabranu oxo- biorazgradivih proizvoda.“

Public Broadcasting Service:

„Čak i ako ovim kesama treba manje vremena za razgradnju nego tradicionalnim- plastičnim kesama, one u toku procesa razgradnje ne predstavljaju ništa drugo nego otpad i tako postaju potencijalno smrtonosna hrana za okeanske životinje poput: morskih ptica, kitova, kornjača ili riba. Štaviše, ovakve kese zauzimaju zauzimati prostor u odlagalištima mesecima ili godinama.“

The Guardian:

 „Nakon tri godine „ biorazgradive “ kese koje su bile zakopane u zemlju i more i dalje su se mogle nositi u kupovinu! Eventualno rešenje se može pronaći u posebnoj vrsti kesa, kompostirajućim kesama, koje nakon što su zakopane u zemlju i ostavljenjene kako bi se razgradile, ne mogu da izdrže nikakvu težinu, tj. zaista se razgrade!

Rezultati takođe pokazuju da biorazgradive kese nisu korisne u kontekstu smanjenja morskog otpada i da se otpad koji stvaraju ne razlikuje mnogo od otpada nastalog od konvencionalnih, plastičnih kesa“

Plastics Today:

 „Kese su bile namerno izložene suncu, zemlji i morskom okruženju, kako bi se simuliralo to gde bi se one u prirodi mogle pronaći. Praćene su u redovnim intervalima. Primetili smo da je došlo do površinskih oštećenja, kao i do promena u pogledu čvrstine i hemijske strukture kesa. Pokazalo se da su i biorazgradive kese i „obične“ plastične kese i dalje funkcionalno nosive kese čak i nakon tri godine podlaganja eksperimentu.’Nakon tri godine, bio sam zaista zadivljen da bilo koja kesa još uvek može držati gomilu namirnica. Iznenađujuće je bilo to i da biorazgradiva kesa može to učiniti!’, rekao je istraživač Neper, ‘Problem je u tome što čim ljudi vide da piše da je biorazgradivo, automatski misle da će se  takvi artikli razgraditi brže od plastičnih. Nakon tri godine, naša istraživanja pokazuju da to nije slučaj!“

Fotografija: freepik.com

Šta je rešenje?

  • Edukacija: upoznavanje sa temom, sa naglaskom na prednosti i mane, svakako je bitan segment učenja o tome kako možemo poboljšati načine života i postati više eko-svesni
  • Odbijanje kupovine/upotrebe bilo kakvih kesa i korišćenje platnenih torbi: bolje torba u ruci nego kesa na grani
  • Kotrljanje namirnica do kuće

Izvori:

oglas

NAPIŠI ODGOVOR

Molimo vas da upišete komentar!
Molimo Vas da upišete ime