Da razbijemo nelagodan osećaj magle, uspeli smo da prodremo kroz nju i prikupimo informacije iz sveta oko nas. Čini se da postoji mnogo izuma i naučnih dostignuća kojima možemo da očistimo vazduh, ako nam ponestane prostora za pošumljavanje i preteramo sa brojem biciklista na stazama.

Prilažemo 5 rešenja koje nam mogu biti marak inspiracija, ako ne i stvarni primer kako se odgovorno postupa u rešavanju problema.

1. Veštačko drveće koje “zamenjuje” 275 običnih stabala

Izvor: Secret London (01.2020)

Tri nova gradska stabla, deo serije za filtriranje CO2 postavljaju se u Leitonstone. Reč je zapravo o kulama ispunjenim različitim vrstama mahovine, koje upijaju CO2, istovremeno proizvodeći kiseonik.

“City trees” (gradska stabla) imaju sopstvene sisteme za navodnjavanje i energiju koji im omogućavaju da rade bez obzira na vremenske prilike, a takođe prikupljaju podatke o okruženju koji se potom mogu koristiti za informisanje o daljim zelenim rešenjima.

Svaki toranj mahovine ima mogućnost čišćenja vazduha kao 275 običnih stabala, što ih čini izuzetno moćnim alatom za poboljšanje kvaliteta vazduha, posebno u zagađenim mestima gde ne bi bilo moguće zasaditi tako veliki broj stabala.

Još jedna korist – posebno s obzirom na gorući juli koji smo imali prošle godine – sposobnost mahovine da skladišti velike količine vlage, čime se okolni vazduh hladi.

Screenshot: Secret London

2.Toranj koji usisava smog, od kojeg pravi materijal za nakit

Izvor: Ekovjesnik (02.2018)

Nakon prvotne instalacije u Roterdamu i Amsterdamu, potom u Pekingu 2016. godine, prvi vakumski čistač smoga na svetu u obliku tornja „Smog Free Tower“ došao je u poljski Krakov gdje će primenom ionizacijske tehnologije rešavati probleme gradskog smoga.

Visina ovog inovativnog tornja je 7 metara, a debljina mu iznosi 3,5 metara. Korišćenjem jonizacijske tehnologije (način prečišćavanja vazduha), toranj privlači i upija štetne čestice smoga, a nazad vraća pročišćeni vazduh. Prikupljene čestice koje ostaju nakon pročišćavanja vazduha se komprimiraju i koriste za izradu nakita.

Naučnici sa Tehnološkog univerziteta u Eindhovenu proučavali su učinkovitost Roosegaardovog tornja i otkrili su da može uhvatiti do 70 posto PM10 čestica i do 50 posto PM2.5 čestica. Ispitivanjima je utvrđeno da svojim radom toranj troši manje električne energije od običnog bojlera za vodu.

3.Beton u kojem raste mahovina

Izvor: Inhabitat (12. 2012.)

Još 2012. godine, Inhabitat je pisao o jednom od izuma iz sfere zelene gradnje, a po ovakvom principu su se dalje razvijale mnoge nove ideje. Istraživači na Univerzitetu Politecnica de Catalunia (UPC) u Barseloni otkrili su kako graditi koristeći biološki beton.

Gornji sloj betona apsorbuje i skladišti kišnicu i uzgaja mikroorganizme. Završni sloj betona odbija vodu da održi unutrašnju strukturu bezbednom. Krov takođe može da apsorbuje sunčevo zračenje i reguliše temperaturu za ljude unutra.

Na površini zgrade rastu mahovine, lišajevi, gljivice i drugi biološki organizmi. Zgrade sa ovakvim višeslojnim betonom prilagođene su mediteranskoj klimi, u kojoj mogu apsorbovati CO2 i oslobađati kiseonik.

4.Fabrika uglja u Indiji povrati 100% svoje emisije CO2

Izvor: Living Circular (02.2018)

2009. godine, dva indijska studenta, Aniruddha Sharma i Prateek Bumb, tražila su jeftino rešenje koje bi ohrabrilo manja industrijska preduzeća da povrate svoje emisije.

Njihova ideja je bila da značajno smanje troškove hvatanja CO2.  Koristeći ovo rešenje, apsorpcija metričke tone CO2 košta 30 dolara, u odnosu na 100 dolara koristeći konvencionalne metode.

Nakon uspešno završene faze ispitivanja, njihova firma CCSL je 2016. instalirala rešenje za svog prvog kupca: elektranu na ugalj u Tuticorinu u Indiji koja je postala prva u svetu koja je povratila 100% svoje emisije CO2, 60.000 metričkih tona godišnje.

Sakupljeni CO2 se reciklira da bi se dobio natrijum bikarbonat, koji se koristi u proizvodnji velikog broja proizvoda kao što su staklo, zaslađivači, deterdženti, itd. CCSL veruje da bi njegova tehnologija mogla smanjiti globalnu emisiju iz postrojenja za ugalj za između 5 i 10%.

5.Tehnološki izum koji apsorbuje ugljen dioksid

Izvor: Climeworks (2020)

Iako su učinjeni značajni koraci u obnovljivoj energiji i energetskoj efikasnosti, to nije dovoljno da bi se postigao kritični cilj od 2 ° C. Biće potrebno dodatno uklanjanje CO2 iz atmosfere, prognoziraju tvorci ovog izuma.

CLIMEWORKS je razvio prvu komercijalnu tehnologiju za uklanjanje ugljenika na tržištu danas, koja nam omogućava da fizički uklonimo bilo koju emisiju CO2, iz prošlosti, sadašnjosti i budućnosti.

Climeworks mašine postavljaju se nezavisno od izvor zagađenja, hvatajući CO2 od bilo koje organizacije ili pojedinca, potpuno su automatizovane, a kontrolišu se preko ekrana osetljivog na dodir.

Screenshot: Climeworks

oglas

NAPIŠI ODGOVOR

Molimo vas da upišete komentar!
Molimo Vas da upišete ime