Svake godine 26. Septembra obeležava se jedan veoma važan dan za planetu Zemlju i sve njene stanovnike. U pitanju je Svetski dan čistih planina. Ovaj datum trebalo bi da nas podseti koliko je važno da brinemo o prirodi i njenim raznolikostima. Problem plastičnog otpada povećava se i stvara sve veće probleme kako našem okruženju, tako i nama samima. Vreme je da se trgnemo i učinimo da naše planine, a i sva ostala prirodna dobra budu upravo ono na šta naziv dana koji obeležavamo upućuje – čiste. Ovaj dan ljudi širom sveta obeležavaju već više od 20 godina i tako potvrđuju koliko bitnu ulogu imaju planine u našim životima.

Planine nam daju mnogo, a zahtevaju samo malo naše pažnje

Planine obezbeđuju vodu i hranu velikom broju ljudi, predstavljaju važnu teritoriju za mnogobrojne životinjske vrste i svakodnevno utiču na čistoću vazduha. One predstavljaju velika izvorišta reka, većih i manjih, zatim jezera, potoka, vodopada. Zahvaljujući tim vodenim površinama, stanovnici planinskih dolina imaju vodu koja je važna kako za njih same, tako i za njihove useve. Kao najveći centar biološkog biodiverziteta, planine u sebi kriju mnoštvo različitih biljnih i životinjskih vrsta.

Svetski dan čistih planina
Fotografija: Nikola Nikić; Mokra Gora; Svetski dan čistih planina

U našoj zemlji one predstavljaju stanište za medvede, lisice, vukove i još mnogo životinja koje zahvaljujući planinskim šumama pronalaze vodu i hranu neophodnu za život. Mnoge vrste gljiva, koje sve više ulaze u svakodnevnu ishranu ljudi, mogu se naći upravo u planinskim šumama. Negativan uticaj na planine ima globalno zagrevanje i takozvano “čišćenje” planina, gde reč čišćenje predstavlja potpunu suprotnost od onoga što mi danas ističemo. To su situacije kada se velika količina stabala seče, šume nestaju, a sa njima i mnoge biljne i životinjske vrste. Sve su to problemi sa kojima se susreću planinski predeli, a uz sve to imamo i problem zagađenosti, koja je prouzrokovana takođe – ljudskim nemarom.

Sa razvijenim turizmom dolazi i problem smeća

Sve veći broj ljudi odlazi iz ruralnih krajeva u gradske sredine, a tako počinju da gube osećaj za prirodu i okreću se betonskoj “džungli”. Ali, ljudima su planine već dugi niz godina postale idealne destinacije za odmor od buke i gradskih gužvi. Tada dolazi do porasta količine smeća na planinama, životinje se sklanjaju duboko u šume, a dolazi i do uništavanja njihovih staništa.

Svetski dan čistih planina
Fotografija: Lisa Fotios /Pexels; Svetski dan čistih planina

Kako se povećava broj turista, tako se povećava i smeće koje je ostalo iza njih.

Plastične ambalaže često se bacaju uz puteve, na obode planina, u jezera i reke. Sve to ostavlja negativan uticaj na planinske ekosisteme. Kada (ne)svesno izbacimo kesu, različite vrste ambalaža, pa i pikavce od cigareta u prirodu, nismo ni svesni da smo time doprineli uništenju ovog raznolikog ekosistema. Jedan od primera velikih zagađivača kako na planinama, tako i u svim drugim područjima, jesu prethodno pomenuti pikavci, odnosno filteri od cigareta. Ono što mnogi ljudi ne znaju jeste da se oni prave od celuloznog acetata, a tako bačeni u prirodu ispuštaju različite štetne materije koje utiču na okolinu, kao što su plastika, nikotin i druge, koje se mogu zadržati u prirodi i do deset godina.

Udruživanjem protiv planinskog otpada

Kako smo pomenuli sve one posledice prebrzog i prevelikog razvijanja planinskog turizma, naročito u protekloj godini usled pandemije, ipak je važno skrenuti pažnju na poneke od mnogobrojnih akcija koje su pokrenuli upravo oni ljudi koji vide planine kao mesto čistine i lepote, a ne smetljišta i prljavih voda.

Kao primer navešću čišćenje Fruške Gore, koju mnogi ljudi, naročito njeni najčešći posetioci, čiste i različitim akcijama sakupljaju veliku količinu smeća koje se nesmotreno svakodnevno baca u njene šume, jezera, uz puteve. Takođe, izletišta kojih ima mnogo na Fruškoj Gori često su prikaz našeg današnjeg društva i ljudskog nemara, iako su na većini lokacija obezbeđene kante za otpatke. Zahvaljujući volonterima koji organizuju ovakve akcije, šume Fruške Gore iznova mogu da dišu.

Svetski dan čistih planina
Fotografija: Anastasia Gepp/Pixabay; Svetski dan čistih planina

Ovo je samo jedan od primera gde možemo da vidimo koliko je važno da brinemo o našim planinama. Problem jeste što ovo predstavlja jedan začarani krug, gde volonteri iznova čiste smeće, a drugi ga bacaju. Ova situacija se već decenijama unazad ne menja.

Uz sve ono sa čim se suočava planeta Zemlja, ne bi trebali još i judi da doprinose tim poteškoćama. Umesto da sadimo novo drveće, mi ga sečemo, trujemo plastikom i drugim materijama koje u velikim razmerama utiču kako na njega, tako i na sve ostalo što nam je priroda dala.

Svetski dan čistih planina
Fotografija: Hermann Traub/Pixabay; Svetski dan čistih planina

Planine su, nažalost, velike žrtve ljudske neodgovornosti. Ljudi su neodgovorni kako prema planinama, tako i prema sebi, jer ne shvataju koliko sve pomenuto ostavlja negativne posledice i po čovečanstvo. Neka nam ovaj dan bude podsetnik na to da ne dozvolimo da mi budemo ti koji ćemo uništiti planine i sve njene stanovnike. Mi treba da budemo oni koji će da im vrate život i čistoću.

Zelene priče

oglas
Kao neko ko mnogo voli biljke i životinje, pisanje za Zelene priče za mene predstavlja zadovoljstvo i priliku da stalno otkrivam nešto novo o svetu oko sebe i o načinima na koji možemo da zaštitimo okolinu. Osim toga, obožavam da kuvam, učim strane jezike i provodim vreme sa svojim ljubimcima. 

NAPIŠI ODGOVOR

Molimo vas da upišete komentar!
Molimo Vas da upišete ime